Mucanje

Mucanje (balbuties) je poremećaj fluentnosti govora koji onemogućava normalan tok govora. To je najevidentniji govorni poremećaj i ujedno kompleksan poremećaj koji se manifestuje velikim brojem govornih disfluentnosti, a može uključivati i niz dodatnih komunikativnih, emocionalnih i poremećaja u ponašanju. Prema tome, mucanje je višedimenzionalni problem koji utiče na osobu kao celinu i koji pored manifestnih govornih poteškoća, često uključuje i negativna osećanja, strah od govorenja, poniženje, stid, osećaj krivice, anksioznost, frustriranost, nedostatak samopouzdanja i osećaj niže vrednosti. Ponekada su prisutne i druge negativne prateće pojave kao što su: tikovi, neodgovarajuće fiziološke reakcije ( ubrzan rad srca, znojenje, crvenilo ), različiti pokreti glavom, nogama, rukama i telom, izbegavanje gledanja u oči sagovornika, smanjena koncentracija i slično.
Varijabilnost u težini mucanja zavisi od više faktora: ko je sagovornik, kakva je govorna situacija, vrsta poruke koja se želi preneti. Nisu retke situacije da osoba koja muca može govoriti tečnije u logopedskoj ordinaciji nego na radnom mestu ili u školi. Takođe isti verbalni sadržaj može tečno reći kod kuće, a otežano na javnom mestu, ili dok razgovara telefonom.

NORMALNA DISFLUENTNOST

Svaka osoba je ponekada disfluentna, što se manifestuje ponavljanjem ili produžavanjem pojedinih reči. Ali disfluentnost osoba koje ne mucaju nije tako česta kao kod osoba koje mucaju. Razlike su i sledeće: normalna disfluentnost se nsjčešće sastoji od ponavljanja čitavih reči ili delova rečenice, dok je za pravo mucanje karakteristično ponavljanje i produžavanje glasova i slogova

Mnoga deca prolaze kroz period normalne disfluentnosti između 2 i 5 godine života. Tada možemo uočiti ponavljanje reči ili fraza kao i ubacivanje različitih, nepotrebnih glasova i uzvika. Pri tome dete ne pokazuje nikakvu napetost ili nelagodnost i uglavnom nije ni svesno svoje poteškoće. Uzrok ove dečije disfluentnosti bi mogao biti kombinacija nekoliko elemenata. Pre svega to je period naglog razvoja i usavršavanja govorno-jezičkih sposobnosti, što podrazumeva nagli priliv većeg broja reči, a s adruge strane potreba deteta da, usavršavajući svoj jezički sistem, proširuje rečenicu, unosi kompleksniju rečeničnu strukturu i trudi se da parira sagovorniku. Tako visoke standarde koje dete, spontano, sebi postavlja, teže realizuje njegov govorni aparat, tj. govorno-motorna kontrola. U najvećem broju slučajeva ova disfluentnost spontano nestane, ali to se ne događa uvek.

UZROCI MUCANJA

Još uvek se ne zna sa sigurnošću šta je uzrok mucanja. Različiti faktori ili ili kombinacije faktora mogu kod različitih ljudi izazvati mucanje. Moguće okolnosti koje verovatno dovode do pojave mucanja su: konstitucija osobe, uticaj genetskih predispozicija i spoljašnji faktori.
Multifaktorska i promenljiva priroda mucanja odlaže usvajanje jedinstvene teorije koja bi dala sveobuhvatno objašnjenje u pogledu nastanka i razvoja ovog višeslojnog poremećaja. Mucanje je sindrom koji sadrži mnoge nejasnoće čak i za najiskusnije logopede i istraživače na polju mucanja.

JOŠ PONEŠTO O MUCANJU:

• oko 1% odraslih ljudi na svetu muca
• mucanje se češće javlja kod muškaraca nego kod žena i to u odnosu 3,5 : 1
• mucanje se javlja u svim socijalnim grupama i svim kulturama
• osobe koje mucaju nisu manje inteligentne od osoba koje ne mucaju
• ne postoji čarobni lek za mucanje
• mucanje je moguće prevazići na način da ono više ne predstavlja prepreku za komunikaciju.

KADA POTRAŽITI POMOĆ LOGOPEDA?

U slučaju da postoji sumnja da li se radi o prolaznim smetnjama izgovora ili je reč o mucanju, potrebno je da se javite logopedu koji će vas blagovremeno posavetovati. Prema mišljenju stručnjaka rano započinjanje sa logopedskom terapijom umnogome smanjuje mucanje u odraslom dobu. Ako kod deteta koje ima nefluentan govor uočite sledeće, potrebno je da se javite specijalisti za govor tj. logopedu:

• kada se dete bori sa svojim govorom
• ukoliko postoji porodična predispozicija što se tiče mucanja ili poremećaja izgovora
• kada dete teško izražava svoje misli pretočene u govor
• kada ste vi kao roditelji zabrinuti zbog detetovog govora
• kada je dete jako uznemireno zbog svog govora

KAKO SE PRAVILNO PONAŠATI SA DETETOM KOJE MUCA?

• Svoj govor prilagodite detetovim potrebama: govorite sporo i tečno, jer će Vas dete oponašati ili makar imati potrebu da svoj govor uskladi sa Vašim
• Obraćajte se detetu mirnim, ohrabrujućim glasom
• Kada primetite znake mucanja, obratite se logopedu
• Upoznajte okolinu ( rodbinu, vaspitačice, edukatore ) sa detetovim problemom i sa stavovima po tom pitanju
• Ukoliko detet muca nemojte ga grditi niti izgovarati reči umesto njega
• Gledajte ga u oči dok govori, jer će mu Vaše spontano držanje pomoći da prevaziđe probleme
• Kada ga nešto pitate ostavite mu dovoljno vremena da odgovori
• Zainteresovano ga slušajte, obratite pažnju na sadržaj onoga što Vam želi reći, kako biste mu dali do znanja da Vas interesuje ŠTA, a ne KAKO će nešto saopštiti
• Obezbedite opuštenu, uravnoteženu atmosferu i vedro okruženje
• Pokušajte da smanjite komunikativne pritiske i stresne situacije koje se mogu predvideti
• Kada god ste u mogućnosti obezbedite predvidivost događaja, dete će biti pripremljeno i opuštenije kada zna šta sledi